Mreža podrške inkluzivnom obrazovanju

Main menu
A- A A+

Pregled relevantnih međunarodnih dokumenata

1948.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Svako ima pravo na obrazovanje.

Srednje i visoko obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupni svim odgovarajućim sredstvima.

1975.

Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa smetnjama u razvoju

Osobe sa smetnjama u razvojubez obzira na poreklo, prirodu i ozbiljnost svog hendikepa i invaliditeta uživaju ista  osnovna prava kao i njihovi  sugrađani istih godina, što pre svega znači pravo na dostojan život, koliko je moguće normalan i potpun.

1989.

Konvencija UN o pravima deteta

Uvažavajući posebne potrebe detetasa invaliditetom, obezbediće se pomoć tako da se detetusa invaliditetomobezbedi delotvoran pristup i sticanje obrazovanja…kojevodi postizanju najveće moguće socijalne integracije i individualnog razvoja deteta (član 23).

1990.

Svetska deklaracija o obrazovanju za sve (Jomtien 1990.)

Obrazovanje i vaspitanje je osnovno pravo deteta; Aktivno obavezivanje na otklanjanje nejednakosti u obrazovanju; Moraju se preduzeti koraci za obezbeđivanje jednakog pristupa obrazovanju za sve kategorije osoba sa invaliditetom kao sastavni deo obrazovnog sistema.

1993.

Standardna pravila o izjednačavanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom

Države treba da priznaju načelo jednakih mogućnosti  obrazovanja i vaspitanja u osnovnim, srednjim i višim školama deci, omladini i odraslim osobama sa invaliditetom, u integrisanim uslovima.

Obrazovanje i vaspitanje osoba sa invaliditetom je sastavni deo opšteg obrazovnog sistema.

1994.

Izjava iz Salamanke i Okvir za akciju1994.

Kod dece postoji široka raznolikost karakteristika i potreba.

Biti različit je normalno.

Škole moraju da se prilagode svoj deci.

Deca sa invaliditetom treba da pohađaju škole u susedstvu.

Učešće zajednice je od suštinske važnosti za inkluziju.

Pedagogija usmerena na decu je od najveće važnosti za inkluziju.

Fleksibilni nastavni planovi i programi treba da se prilagode deci, a ne obrnuto.

Inkluziji su potrebni adekvatni resursi i podrška.Inkluzija je od suštinske važnosti za ljudsko dostojanstvo i puno uživanje ljudskih prava.Sva deca imaju koristi od inkluzije. Oni pomažu u stvaranju inkluzivnog društva.

Inkluzija unapređuje efikasnost i isplativost obrazovnog sistema.

Svako dete ima osnovno pravo na obrazovanje i mora mu se pružiti prilika da postigne i održava prihvatljiv nivo učenja.

Redovne škole sa inkluzivnom orijentacijom su najefikasnije sredstvo suzbijanja diskriminatorskih stavova, kreiranja otvorenih zajednica, izgradnje inkluzivnog društva i ostvarivanja obrazovanja za sve. Štaviše, one obezbeđuju efikasno obrazovanje za većinu dece i unapređuju efektivnost i isplativost celokupnog obrazovnog sistema.

2000.

Svetski forum obrazovanja, Dakar 2000

U Dakaru je termin “inkluzivno” korišćen u sledećem smislu: Obrazovni sistemi moraju imati inkluzivni pristup, aktivno tražeći decu koja nisu upisana u školu, i fleksibilan odgovor na okolnosti i potrebe svih učenika.

6ciljeva za izlaženje u susret potrebama za učenjem svih ljudi:

  • Širenje vaspitanja i obrazovanja u ranom detinjstvu.
  • Obezbeđivanje besplatnog i obaveznog osnovnog obrazovanja za sve.
  • Promovisanjeveština učenja i življenja za mlade ljude i odrasle.
  • Povećanje pismenosti odraslih za50 procenata.
  • Postizanje jednakosti polova do2010.
  • Unapređenje kvaliteta obrazovanja.

2006.

Konvencija  UN o pravima osoba sa invaliditetom

Države članice će obezbediti inkluzivni obrazovni sistem na svim nivoima  (član 24)Osobe sa invaliditetom su "subjekti" sa pravima, a ne“objekti“ dobrotvornih akcija, medicinskog lečenja i socijalne zaštite.

U ostvarivanju ovih prava, države članice će obezbediti sledeće:

  • da imaju pristupinkluzivnom, kvalitetnom i besplatnom osnovnom i srednjem obrazovanju ravnopravno sa drugima u zajednicama u kojima žive;
  • da ne budu isključene iz opšteg obrazovnog sistema na osnovu invalidnosti;
  • da dobijaju pomoć koja im je neophodna u okviru opšteg obrazovnog sistema radi olakšavanja njihovog efektivnog obrazovanja;
  • da u okruženju budu sprovedene mere efikasne i individualne pomoći koja u najvećoj mogućoj meri podstiče intelektualni i socijalni razvoj ovih osoba, u skladu sa ciljem njihove pune inkluzije;
  • da mogu učiti Brajevo pismo, alternativna pisma i alternativne oblike komunikacije. Treba promovisati jezički identitet zajednice gluvih;
  • da obrazovanje osoba sa invaliditetom, a posebno dece, koja su slepa, gluva ili gluvo-slepa, bude u okruženju koje u najvećoj mogućoj meri podstiče intelektualni i socijalni razvoj (dopuštajući mogućnost odvojenog obrazovanja).
  • Treba zaposliti nastavnike sa invaliditetom i one koji znaju znakovni jezik i/ili Brajevo pismo.

 

Razvoj Mreže podrške IO podržali

DILS KulturKontaktSDCUNICEF