Četvrti regionalni sastank Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju organizovan je u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika “Valjevo” za članove/članice Mreže školske uprave Valjevo i predstavnike srednjih škola Mačvanskog i Kolubarskog okruga. Ovo je jedan od petnaest regionalnih sastanka Mreže koji su organizovani tokom oktobra 2013. na nivou svake školske uprave MPNTR, a uz finansijsku podršku KulturKontakt organizacije, Austrija.
Sastanku je prisustvovalo 37 učesnka/ca: 2 prosvetne savetnice ŠU Valjevo, 3 članice Mreže i direktori, pomoćnici direktora, stručni saradnici i nastavnici (članovi STIO) iz 18 srednjih škola sa područja ŠU Valjevo.
Sastanak je otvorio Milan Gajić, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika “Valjevo”. U prvom delu sastanka, Ljiljana Simić, koordinatorka MIO je prisutne upoznala sa ciljevima delovanja Mreže IO, organizacijom, dosadašnjim aktivnostima Mreže, najznačajnijim rezultatima Mreže. Posebno je govorila o značaju Mreže za profesionalno osnaživanje nastavnika u oblasti IO kroz horizontalno učenje na primerima dobre prakse. Ljiljana Reljić, prosvetna savetnica zadužena za inkluzivno obrazovanje u ŠU Valjevo je govorila o inkluzivnom obrazovanju iz ugla prosvetnog savetnika, izmenama zakonske regulative, delovima Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju i standardima kvaliteta rada ustanova u svetlu inkluzivnog obrazovanja.
U drugom delu sastanka, primer dobre prakse inkluzivnog obrazovanja u srednjoj školi prikazala je članica Mreže Mina Stupar, profesor praktične nastave u Školi primenjenih umetnosti, Šabac.Ona je predstavila na koji način je škola upisala i već dve školske godine uspešno obrazuje učenika i učenicu koji su završili specijalnu osnovnu školu. Posebno mesto u prezentaciji je posvetila prilagođavanju nastave opšteobrazovnih predmeta za učenika koji je detinjstvo proveo u stacionaru u Kulini, a nekoliko godina unazad živi u hraniteljskoj porodici. Svojim kolegama iz srednjih škola na najbolji način je pokazala kako inkluzija počinje stavom nastavnika da svako dete može da uči i da napreduje, da su potrebna specifična prilagođavanja za svako dete i koliko je važno da deca budu prihvaćena od svojih vršnjaka.
Tokom diskusije, članice Mreže i prosvetne savetnice su odgovarale na različita pitanja i davale pojašnjenja vezana za praksu IO. Zaključak je da je u srednjim školama inkluzivno obrazovanje u začetku, da postoji nerazumevanje koncepta socijalne i obrazovne inkluzije, da ima puno otpora i negiranja postojanja potrebe za izradom IOP-a. Srednjim školama je potrebna podrška koja ide od senzibilizacije zaposlenih, upoznavanja sa propisima i procedurama, osnaživanja za planiranje, izradu i primenu IOP-a, saradnju sa roditeljima IRK-om i drugim institucijama.