Treći godišnji sastanak Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju održan je u Beogradu u hotelu „M“, 22-23. novembra. Okupio je 127 učitelja, nastavnika i predstavnika organizacija i institucija koje su angažovane u ovoj oblasti. Dvodnevno okupljanje čiji je cilj razmena iskustava i osnaživanje članova Mreže za pružanje podrške učenicima, roditeljima i obrazovnim ustanovama podržali su KulturKontakt organizacija za obrazovanje iz Austrije i UNICEF.
„Inkluzija treba da bude stalan proces, sastavni deo svih aktivnosti, jer mi jesmo inkluzivno društvo“, rekao je na samom početku sastanka Muhedin Fijuljanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Naglasio je da su u oblasti inkluzivnog obrazovanja unapređeni svi potrebni zakonski okviri kako bi se deci sa smetnjama u razvoju omogućilo da budu ravnopravni članovi zajednice. “Mi smo kao sistem dužni da obezbedimo pravo na obrazovanje za sve, da uvažimo mogućnosti i potencijale svakog deteta. Rad na inkluziji zahteva dosta napora i zaposlenih u obrazovanju i onih koji treba da podrže naše reformske težnje”, poručio je Fuljanin.
Kristin Okrešek (Cristine Okresek), predstavnica austrijske organizacije KulturKontakt koja od 2011. godine podržava Mrežu, istakla je važnost razmene stručnjaka na nacionalnom i regionalnom nivou. “Sve što čujemo moramo poneti u našu svakodnevicu koja nije laka. Ali, ja sam ovde osetila entuzijazam, prodornost i veliku snagu koja treba sve da nas zarazi”, poručila je Okrešek.
Predstavnica UNICEF-a Tanja Ranković je izrazila zadovoljstvo činjenicom da se Mreža širi i da je Srbija preduzela niz koraka u cilju dostupnosti i pravednosti sistema obrazovanja. Ujedno je iznela i podatke da 4-5 % dece u Srbiji (oko 3000 u svakoj generaciji) nije obuhvaćeno obrazovanjem. Obuhvat srednjoškolskim obrazovanjem na nacionalnom nivou je 85%, ali je u osetljivim grupama taj procenat mnogo manji.
Da je inkluzivno obrazovanje trajno opredeljenje Srbije potvrdila je i Jelena Marković iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. „Bez ovakih entuzijasta kao što ste vi ne bismo imali ni potencijal ni resurse za promenu stavova u javnosti i kod zaposlenih da inkluzija nema alternativu”, rekla je Jelena Marković, i istakla da često čuje da je inkluzivno obrazovanje teško u praksi i da postoji potreba za opremom, resursima, edukacijama i široj podršci nastavnicima koji se svakodnevno bore sa problemima u praksi.
Martina Jeindl , Pokrajinska stručna škola Graz, govorila je o inkluzivnom obrazovanju u srednjim stručnim školama u Štajerskoj (Austrija). Preuzmite prezentaciju ovde. O inkluzivnom obrazovanju u Baskiji, Španija, govorio je Delfín Montero, Psychology and Education Faculty čiju prezentaciju možete preuzeti ovde.
O radu Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju, kao i o projektu „Unapređivanje obrazovanja u Srbiji kroz razvoj Mreže podrške inkluzivnom obrazovanju“ koji je realizovan tokom školske 2012/2013 godine govorila je koordinatorka Mreže podrške IO, Ljiljana Simić. Preuzmite prezentaciju ovde.
Predlog nacionalnog Okvira za praćenje IO, koji je razvio Institut za psihologiju – Filozofski fakultet u Beogradu, predstavila je Dragica Pavlović Babić, naglasivši da će uskoro biti svima dostupan i bogat set instrumenata. Prezentaciju možete preuzeti ovde.
Načelnica Školske uprave Beograd, Gordana Cvetković govorila je o inkluzivnom obrazovanju u svetlu spoljašnjeg vrednovanja škola (Preuzmite prezentaciju ovde), dok je Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja predstavila rezultate spoljašnjeg vrednovanja rada škola tokom 2012. i 2013. godine, sa posebnim akcentom na inkluzivno obrazovanje. Prezentaciju možete preuzeti ovde.
Tokom popodnevnog rada održano je četiri okrugla stola pod zajedničkim nazivom Dobra praksa i mogućnosti unapređenja inkluzivnog obrazovanja u Srbiji.
Prvi okrugli sto, Vršnjačka podrška održan je plenarno. Prezenteri su bili učenici i učenice srednjih škola u Beogradu, Miloš Martinović, Marija Pavlović, Marija Milošević, Ana Ivković i Stefan Lazarević, svi iz II-9 odeljenja Druge ekonomske škole, Lana Radnić i Tijana Spasojević, II razred Šeste beogradske gimnazije, Katarina Todorović, II razred Pravno poslovne škole, Andrijana Barlov, II razred Medicinske škole (ranije učenice OŠ “Ivan Goran Kovačić”) i Marija Lazarević, učenica I razreda Šeste beogradske gimnazije. Njihova izlaganja možete videti na stranici Podrška – Učenici.
Nastup učenika, zajedno sa učiteljicom Zejnom Banjicom i odeljenskim starešinom II-9 II ekonomske škole, Melitom Ranđelović bio je veoma upečatljiv i emotivan i izazvao je veliko interesovanje i mnogobrojna pitanja i komentare učesnika skupa. Moderatorka okruglog stola bila je Milena Jerotijević, članica Saveta Mreže podrške IO.
Nakon toga, učesnici su se podelili u tri grupe i učestvovali u tri paralelna okrugla stola.
Drugi okrugli sto, Koračanje srednjih škola kroz inkluzivno obrazovanje (moderatorke: Ljiljana Radovanović Tošić i Milena Ćuković, članice Koordinacionog tima Mreže podrške IO) bio je posvećen razvoju inkluzivne obrazovne prakse u srednjim školama. Od brojnih primera dobre prakse inkluzivnog obrazovanja u srednjim školama predstavljenih na regionalnim sastancima Mreže, tri su prikazana učesnicima okruglog stola:
Treći okrugli sto, Lokalne akcije (moderatorke: Milena Vasić, Dušanka Ćirović, Sonja Paripović, članice Koordinacionog tima Mreže podrške IO) bavio se analizom rezultata devet lokalnih akcija koje su, kroz projekat Mreže i UNICEF-a, realizovale model škole. U diskusiji se moglo čuti da su lokalne akcije vrlo uspešno realizovane i da su imale višestruke dobiti za brojne korisnike,da su bile važan mehanizam za pokretanje ili unapređivanje rada lokalnih mreža. Lokalne akcije su okupile sve relevantne ustanove i organizacije na lokalu i tako pokrenule međuresornu saradnju na lokalu, neophodnu za razvoj obrazovne i socijalne inkluzije.
Četvrti okrugli sto, na temu Upravljanje odeljenjem u kojem se pruža dodatna podrška učenicima i monitoring IO, ( moderatorke Milena Jerotijević, Svetlana Komlenović) bio je najposećeniji. Snimak časa u odeljenju prvog razreda učiteljice Vesne Dmitrašinović, iz model škole “Duško Radović”, Sremčica, je najdirektnijhe pokazao kako se upravlja odeljenjem u kojem ima dece kojoj je potrebna dodatna podrška, kao i da strategije prilagođavanja nastave zaista doprinose uključivanju i kvalitetnoj nastavi za svu decu. Nastavna jedinica je bila izgovor i primena glasova ć,đ,č,dž,lj, čas je ostvaren kroz korelaciju srpskog jezika i fizičkog vaspitanja na kome su prilagođavane metode i stilovi učenja.
U prvom bloku drugog dana skupa moderatorke okruglih stolova su prezentovale zaključke sa tri paralelna okrugla stola održana prethodnog dana.
U drugom bloku, pod nazivom „Izazovi inkluzivnog obrazovanja u Srbiji“, predstavljena su iskustva lokalnih akcija i mreža podrške IO i prezentovan je nastavak projekta MIO i UNICEF-a. Snježana Mrše, članica Saveta Mreže, predstavila je aktivnosti Mreže planirane za naredne dve godine kroz nastavak projekta Mreže podrške IO i UNICEF-a. Ciljevi projekta su razvijanje održive Mreže profesionalne podrške inkluzivnom obrazovanju (MIO); podizanje kapaciteta Ministarstva, obrazovnih ustanova i model škola za unapređivanje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji i promovisanje dobrih praksi IO i pružanje direktnih profesionalnih usluga ustanovama i pojedincima kojima je podrška potrebna. Najznačajniji očekivani rezultati projekta su izrada strategije razvoja MIO, spoljašnja evaluacija kvaliteta profesionalnih usluga MIO, realizacija ključnih stavki iz predloga institucionalizacije Mreže (rezultat 1); unapređenje veština pružanja podrške prosvetnih savetnika, obuka za praćenje IO 60 spoljašnjih evaluatora i dvodnevna akreditovana obuka za oko 300 nastavnika iz 50 srednjih škola, kao i realizacija 14 lokalnih inicijativa / akcionih planova model škola, odnosno osnivanje lokalnih mreža (rezultat 2); dalji rad na promociji rada Mreže, prikupljanje primera dobre prakse i realizacija tribina, organizovanje 4. Velikog sastanka Mreže kao i direktna profesionalna podrška ustanovama u kojima se obrazuju učenici i učenice iz osetljivih grupa te studijske posete model školama (rezultat 3)
U poslednjem tematskom bloku održana su tri okrugla stola na kojima su razmatrana pitanja od značaja za dalje delovanje i razvoj Mreže.
Okrugli sto Izazovi u razvoju lokalnih mreža (moderatorke Dušanka Ćirović i Milena Vasić) je „mapirao“ socijalne partnere. Identifikovane su institucije, organizacije, grupe i pojedinaci koji mogu da budu partneri u pokretanju lokalne akcije ili u unapređenju obrazovne i socijalne inkluzije, kao i uloge potencijalnih partnera. Navedene su i brojne aktivnosti koje škola mogu da preduzmu na okupljanju ovih, za IO važnih partnera.
Na drugom okruglom stolu učesnici su radili na utvrđivanju pravaca delovanja Mreže podrške IO 2014-2016 (moderatorka Ljiljana Simić). Polazeći od zakonske regulative, dogovoreno je da se dalje radi na institucionalizaciji mreže, ali i da se nastavi sa osnaživanjem lokalnih Mreža, daljim razvojem i implementacijom tranzicionih modela i dobrom praksom neposredne podrške školama kroz tesnu saradnju sa školskim upravama. Delovanje Mreže treba proširiti i na podršku ranom razvoju, profesionalnu orijentaciju učenika iz osetljivih grupa, rad sa darovitima i sprovođenju akcionih istraživanja u oblasti IO.
Učesnoci okruglog stola Mogućnosti regionalne saradnje na kome je prisustvovalo je 24 učesnika (moderatorke Snježana Mrše i Sonja Paripović) preporučili su da se na narednom Velikom sastanku Mreže organizuje susret predstavnika sličnih inicijativa iz zemalja bivše Jugoslavije i drugih susednih zemalja i da se inicira i organizuje neka vrsta "letnjeg kampa" gde bi se osmislile i ponudile paralelne aktivnosti ili programi za učenike, roditelje, nastavnike i pozvali gosti iz regiona koji bi iznoslili svoja iskustva u vezi sa odabranim temama.
Gosti i učesnici skupa su bili veoma zadovoljni izborom sadržaja, načinom rada, a pre svega entuzijazmom članova Mreže i njihovoj posvećenosti u radu na unapređivanju inkluzivnog obrazovanja.