Мрежа подршке инклузивном образовању

Main menu
A- A A+

Дан игре: О вредности инклузивног образовања за ВеликеМале људе

Ауторка: Ивана Васиљевић, професорка разредне наставе, ОШ “Уједињене нације”, Београд

Учитељица Ивана Васиљевић и њени ученици учествовали су на Дану игре, када су провели време и играли се са децом са сметњама у развоју у оквриу националне медијске кампање “Бољи смо заједно”. Шта су из тога научили, прочитајте у тексту.

Инклузивно образовање Александар Ловен (Алеxандер Лоwен), амерички психотерапеут одредио је креативност као победу оригиналности над устаљеним. Ако бисмо израз инклузивно образовање посматрали у контексту победе креативног приступа Школи, односно Животу наспрам устаљеног, онда је оригинално свако аутентично препознавање и коришћење ресурса који могу бити у функцији учења за Живот.

Учење ЗА Живот у инклузивном друштву је и учење о животним вредностима попут: љубави, среће, поштовања, подршке, уважавања, толеранције, сарадње, слободе, одоворности, јединства, заједништва

Оно што деца и млади науче, касније постане суштина друштвених односа. Ако желимо бољи свет, образовање у нашој суштини мора да се бави људским вредностима, потврдио је Жак Делор (Јацqуес Делор) у извештају Међународне комисије за образовање за XXИ век (Учење: унутрашње богатство, УНЕСЦО, 1996).

Животне вредности ин виво = Школа Живота

Верујем да је на мени као учитељици да увек изнова препознајем нове ресурсе за учење мојих ђака. Животне, односно људске вредности најверодостојније се уче искуствено. Драгоцену “лекцију” о животним вредностима моји ученици су добили учешћем на манифестацији Дан игре у организацији НВО Иницијатива за инклузију “ВеликиМали” која је организована 27.03.2012. у оквиру националне медијске кампање “Бољи смо заједно”.  

Циљ ове кампање је боље разумевање социјалне инклузије деце са сметњама у развоју. У позиву који смо добили стајало је: Дан игре деци пружа прилику да се заједно играју и друже, кроз забаву и игру уче да прихватају једни друге, мењају и прилагођавају своју комуникацију у односу на вршњаке, уче различите вештине једни од других. Дан игре, такође, пружа могућност деци са тешкоћама да их вршњаци виде у позитивном светлу, да доживе занимљива заједничка искуства.

Довољно разлога да се одазовемо позиву…

25 ђака у пратњи три „одељењске маме“ учествовало је у тросатном дружењу са децом са сметњама у развоју организованом у Хали Шумице кроз различите забавне, интерактивне, полигонске, жонглерске, групне и/или индивидуалне игре.

Сусрет мојих ђака са децом са сметњама у развоју на овако организованом заједничком дружењу, био је изузетно драгоцен за њихово разумевање важности сопственог активног учешћа у укључивање у игру са млађом децом са тешкоћама без предрасуда, апсолутно отворено, без и најмање станке. Уигравање толеранције, разумевања, поштовања, подржавања, одговорности, прихватања, љубави, среће… део су (животних) личних, али и заједничких вредности које смо једни (у) другима на овом догађају откривали.

Уместо закључка

У десет разлога ЗА инклузију (Тен Реасонс фор Инцлусионс, Центре фор Студиес од Инцлусиве Едуцатион, УК) уврштени су, између осталих и следећи:

  • Деца са сметњама у развоју не смеју бити одвојена од друге деце или посматрана као мање важна;
  • Сегрегација подстиче предрасуде и учи децу да буду уплашена и неинформисана;

и

  • Само инклузија има потенцијал да умањи страхове и изгради пријатељство, поштовање и разумевање.

Након Дана игре разменила сам са мојим ђацима утиске о томе како су се провели, шта су очекивали, а шта добили, шта су понели са собом… Ово су нека размишљања ВеликихМалих:

  • Ја децу са тешкоћама схватам тако као да нису другачија од нас. Сви имамо право на другарство, а поготово они јер им треба наша подршка. - Душан М.
  • Ја нисам примећивала разлику између друге деце и мог одељења. - Ива Т.
  • Ја сам се лепо провео у Шумицама. Кад сам се играо са децом, нисам знао зашто су они деца са сметњама у развоју. – Петар Н.
  • Схватио сам да нисмо сви исти, али да можемо заједно да се играмо. Јако је глупо што су ова деца одвојена од друге. Ја сам се нормално играо са њима. – Сергеј С.
  • Ја не знам зашто децу са сметњама одвајају од друге деце. То је мени некако глупо… Волела бих највише на свету да сва деца са сметњама буду срећна, задовољна, а највише од свега бих волела да не буду више одвојена од друге деце. У Шумицама сам се сјајно провела. Било је сјајне, много слатке деце! НЕЋУ ДА ИХ ОДВАЈАТЕ ОД НАС! – Теодора М.
  • У Шумицама ми се много допало док сам се дружила са децом. Нисам примећивала разлику између свих нас јер сва деца су иста ма каква год била. Драго ми је што сам их упознала! – Александра Л.
  • Када смо били у Шумицама, било ми је посебно. Осећала сам се добро што сам дошла. Чак сам и упознала неку децу, па смо се играли. Не разумем зашто неки људи и нека деца избегавају децу са сметњама у развоју. Ипак смо сви деца и имамо исте потребе!!! – Анастасија Н.
  • Ја сам се добро провела у Шумицама, посебно када смо се играли са падобраном јер је тада једно слатко дете село мени у крило! Била је толико слатка и волела је да је мазим. Она ме је пратила све време. Бас сам је заволела! – Ана И.
  • Ја мислим да се они уопште не разликују од нас. – Павле О.
  • Када сам био у Шумицама, провео сам се одлично. Било је прелепо. Мислим да би сва деца требала да живе заједно. – Александар И.
  • Мој утисак је да је било супер! Сви смо се играли и нисмо примећивали да смо мало различити. Учили смо знаковни језик, да жонглирамо и супер нам је било! – Наталија П.
  • Ја сам се лепо провео у Шумицама. Играли смо се! – Данило В.
  • Мени је било одлично! Ја мислим да нема разлике између нас и њих. Ја сам се слагао са њима као са браћом и сестрама! – Алекса К.
  • Ја сам се супер провео у Шумицама! Схватио сам да сви имамо исте потребе, а највећа потреба је ИГРА!!! – Лазар Г.
  • У Шумицама ми је било дивно! Упознала сам пуно нових другара који су мало другачији од друге деце. – Ана К.
  • Ја сам се у Шумицама провео дивно. Само ми је чудно што другачија деца нису уклопљена у друштво као остала деца?! – Андреј А.
  • Кад сам била у Шумицама са одељењем, помислила сам да ми је жао што се деца са сметњама одвајају од обичне деце, јер би од нас научила свашта. – Мина З.
  • Не разумем по чему се та деца разликују?! Ја нисам осетила разлику! – Тамара М.
  • Ја мислим да није у реду етикетирати децу. (…) Мислим да је ова акција јако помогла другима да схвате ко су деца са тешкоћама! – Наталија С.
  • Деца су уживала! Срећна сам што сам имала прилику да децу са сметњама у развоју видим насмејану и задовољну у дружењу са децом из нашег одељења! – Милица, мама Наталије П.

Ауторски текст Иване Васиљевић преузет са Блога о социјалном укључивању

Развој Мреже подршке ИО подржали

ДИЛС КултурКонтактСДЦУНИЦЕФ