Ја сам Стефан Лазаревић, ученик сам „Друге економске школе“, и идем у други разред. У овој причи бих описао, шта сам све доживео од својих другара из основне и средње школе, као и од учитељице и разредне. Али да кренемо редом. Наиме, у школи сам стекао пуно добрих другова и другарица. Прва од њих је другарица из основне школе, Лана Раднић. Она је заиста добра другарица, и пуно ми је помогла. Пре неколико година, она је славила рођендан у Гроцкој, и баш сам се обрадовао што ме је позвала да идем тамо. Она је са мном неколико година седела у клупи, и кад види да се ја изнервирам, она нађе начин да ми помогне.
Још једна моја другарица из основне је исто сјајна. То је Андријана Барлов. И она је исто добра другарица, пуно ми је помагала, чак смо једно време седели заједно у клупи.
Другови су ме у основној школи лепо прихватили. Многи од њих су волели да разговарају са мном, приређивали су ми журке за рођендан када су ми дали слике „Звезда Гранда“, понекад су неки долазили код нас, ишли смо на рекреативне, ишли смо на екскурзије, а у осмом разреду, први пут сам ишао сам са њима без родитеља на више дана. Највише сам волео да се дружим са Ланом, Нађом, Андријаном, Каћом, Тијаном, Маријом Васиљевић... Оне су биле супер другарице, и у много чему ми помагале. Много сам се обрадовао када су Лана, Андријана, Каћа и Тијана дошле у „Другу економску школу“ да ми честитају рођендан, и тада су ми дале аутограме „Звезда Гранда“.
Учитељица Зејна Бањица је била изузетно добра према мени, као и ја према њој. Кад год ми је нешто није било јасно, она ми је често говорила „Мора да се мисли“, али без обзира на све то, она је била супер учитељица, и много чему нас је научила. Било ми је жао када смо се растајали од ње.
Такође, и моја разредна Ирена Деспотовић је исто била добра. Увек је била спремна да ми помогне када су били писмени и контролни из математике. Била је изузетно љубазна, хтела је да разговара са мном, а пошто се понекад дешавало да се ја изнервирам, она је нашла начин како да ме смири.
У тој школи сам се заиста лепо осећао, зато што су сви били спремни да разговарају са мном почев од домара, теткица, директора, рачуновође, секретара.
И директор школе Миомир Драгаш је такође био сјајан, и увек је био расположен да ме саслуша, када сам имао шта да кажем.
Дана 06.07.2012. сам се уписао у „Другу економску школу“ у Београду. Иначе, ја нисам био иницијатор те идеје да се тамо упишем, али су моји родитељи ипак инсистирали да то учиним. Крајем јуна 2012. сам отишао из „ИГК“-а, јер сам морао да се уписујем у садашњу школу. Моји другари су отишли у друге школе. Нисам знао ни ко сам ни шта сам, и требало ми је пуно времена да се навикнем на то да нећу виђати своје другове и другарице из основне.
Међутим, неколико дана пред полазак у први разред средње школе. ја сам био на састанку са разредном, директором школе, а ту је био и професор физичког, и са свима њима сам остварио јако добру комуникацију.
Директор школе Дејан Недић је заиста добар директор, а знам да је био и фудбалски судија, али и музичар. Јесте строг према некој деци која се не понашају добро, али је увек спреман да ме испошује и саслуша, када имам шта да кажем.
И разредна Мелита Ранђеловић је добра. Кад год имам неки проблем са другарима, или са неким професором, ја јој се увек обратим, и кажем јој у чему је проблем.
Моји другови у школи су такође добри. Ана Ивковић, другарица са којом седим, је изуетно фер према мени, као и ја према њој. Немам проблем да јој кажем шта ме мучи, јер она зна како да то реши. Кад изађем на одмор, ту су и две другарице Марија Милошевић и Марија Павловић, и са њима волим да причам о свему и свачему. И оне мени дају савет шта треба да радим. Мој друг Стефан Селмановић се дописивао са мамом и први је понудио помоћ, а једном је дошао код нас кући да упозна моју породицу. Милош Мартиновић нам често шаље лекције и материјал за учење. Моја другарица Маја Живковић воли да прича самном о естради. Са многима из разреда комуницирам преко фејсбука и кад не идем у школу због болести, увек се обрадујем када ми се јаве.
Волим и да причам са мојом сестром Маријом, и кад се наљутим на родитеље увек идем да јој се пожалим, а она ме саслуша. Понекад она брани маму и тату па мени буде жао.
Ја сам срећан што имам овакве другаре, добру учитељицу, добре директоре и сјајну разредну, и веома сам срећан што је тако лепо испало.
II-9, II економска школа, раније ОШ „Иван Горан Ковачић, Београд