Ја сам Стефан Лазаревић, ученик сам „Друге економске школе“, и идем у други разред. У овој причи бих описао, шта сам све доживео од својих другара из основне и средње школе, као и од учитељице и разредне. Али да кренемо редом. Наиме, у школи сам стекао пуно добрих другова и другарица. Прва од њих је другарица из основне школе, Лана Раднић. Она је заиста добра другарица, и пуно ми је помогла. Пре неколико година, она је славила рођендан у Гроцкој, и баш сам се обрадовао што ме је позвала да идем тамо. Она је са мном неколико година седела у клупи, и кад види да се ја изнервирам, она нађе начин да ми помогне.
На почетку прошле школске године Стефан је био нов као и сви остали. И онда смо кренули да се упознајемо, свако са сваким, како то на почетку и иде, па тако и са Стефаном. Он је био повучен, али добро, као и сви ми...
Желим да се присетим једног детаља из првог разреда, тачније првог дана школе. Приликом представљања ученика, на питање одељенског старешине зашто смо уписали Другу економску школу и образовни профил пословни администратор, Стефан је био једини ученик који је јасно рекао да је школу и баш овај профил уписао јер жели да постане новинар, што ме је одушевило.
Опширније...Када сам први пут видела Стефана, испрва ми је било чудно. Због мог искуства са братом који такође има аутизам, нисам знала да неко са аутизмом може да иде у школу. Била сам као и сви остали у ишчекивању, степела сам. Плашила сам се да ће можда неког да удари или нешто слично. Али, на срећу, то се није десило и видела сам да Стефан није склон томе. У другом полугодишту првог разреда, одлучила сам да седнем поред њега јер је изгледао јако усамљен и помало збуњен. Он се тада, као и ми, налазио у потпуно новом окружењу и није навикао на ново одељење.
Опширније...До прошле године ја нисам ништа знао о аутизму и инклузији. Са Стефаном сам се упознао на почетку првог разреда, заједно смо кренули у ИИ економску школу. На први поглед он се није разликовао од нас ни на један начин. На самом почетку, на другом часу, разредна нам је рекла да је са нама у одељењу ученик који има аутизам. Објаснила нам је шта је аутизам и упознала нас са неким Стефановим специфичностима.
Опширније...Како одрастамо, упознајемо велики број различитих људи, и свака од тих особа у већој или мањој мери утиче на нас и помаже нам да формирамо сопствену личност. Свака од тих особа у себи носи нешто по чему је посебна и све су различите. Неке од тих разлика лакше прихватамо, неке теже, а неке уопште не можемо да разумемо и одбацујемо их. Некима се подсмевамо, а некима дивимо.
Опширније...Бити човек значи бити спреман на компромис, спреман да делиш и прихваташ. Многи од нас нису способни то да ураде, неки из страха а неки јер просто не знају. Прихватање се, бас као и све остало, учи. Ја сам имала ту срећу да ту вештину научим уз једног посебног дечака, који је мене научио иИи помогао ми висе него што сам мислила да ће моћи и више него сто сам ја њему икада помогла.
Опширније...Сви смо ми различити на неки начин и једноставно јединствени и посебни. Неко се више а неко мање истиче по својим особинама. У ишчекивању тог првог септембра, пуна радости и радозналости упознала сам нове људе, заиста дивне и посебне. Људе који су оставили неке лепе успомене и сећања на дивно детињство. Огроман утицај је имала наша дивна учитељица која нам је често замењивала маму и тату а и била је и прави пријатељ пре свега. Учила нас је доста о животу и трудила се да нас научи да смо сви исти и једнаки колико год малих разлика имали. Заиста, разлике су благо.
Опширније...Када сада погледам период основне школе и на сва лепа сећања, доживљаје, видим да велики део свега тога представљају Стефан и Марија. Ствар је у томе што смо од њих научили нешто што не моземо да научимо у школи, а што је изузетно важно, тј. заправо важније од свега што смо уопште научили у школи. А то је да смо научили да будемо људи. Научили смо да смо сви слични и да треба да се боримо за то.
Опширније...Сви смо ми међусобно различити и свако од нас је посебна личност са својим прохтевима, особинама, манама, жељама. Понекад нас заједничке жеље и интересовања повежу па се, према томе са неким мање или више дружимо. Другарство у школи је једно од тих стицања знања, где смо сви једнаки и са свиме се сусрећемо по први пут.
Опширније...