Мрежа подршке инклузивном образовању

Main menu
A- A A+

Милош Мартиновић

До прошле године ја нисам ништа знао о аутизму и инклузији. Са Стефаном сам се упознао на почетку првог разреда, заједно смо кренули у ИИ економску школу. На први поглед он се није разликовао од нас ни на један начин. На самом почетку, на другом часу, разредна  нам је рекла да је са нама у одељењу ученик који има аутизам. Објаснила нам је шта је аутизам и упознала нас са неким Стефановим специфичностима.

На почетку сви смо мислили да Стефан не би требало да иде са нама, већ у специјализовану школу. Како је време текло, све висе сам размисљао о овој теми и запитао сам се: „Која је разлика измедју Стефија и нас? Због цега ми треба да идемо у регуларну школу а он не?“ И тако је моје ангажовање и укључивање у  све ово почело. Врло брзо смо пожелели да сазнамо несто висе о аутизму и да боље упознамо Стефана и његове особености. Убрзо смо увидели да се он не разликује толико од нас колико смо у поцетку мислили и колико нам се чинило. Открили смо да Стефан има многобројне интересовања, таленте,  као и сви остали из одељења. Морам да додам да је од велике помоци сто се тице лицног упознавања Стефана било то сто сам процитао књигу која се односи директно на њега, коју је написала његова мама.

Желим да кажем да је велики део нашег одељења пружио подршку Стефану и пружа је и данас, нас четворо смо само део те екипе. Сматрам да смо највећу подршку   Стефану дали тако што смо и себи и њему дали шансу да будемо заједно (на заједничкој групи на Фацебоок-у, што смо заједно у дворишту на клупи за време одмора, одмарамо између часова и разговарамо...)

Мислим да је велика подршка Стефану и то што смо били у контакту са његовим родетељима преко Е-маил-а и Фацебоок-а и са њима размењујемо информацијаме које су Стефану биле потребне да савлада градиво. Тако сам сазнао колико труда и рада стоји иза Стефанових оцена. Рекао бих да он свакодневно редовно учи  и да велики труд и рад стоји иза сваке оцене коју је добио.

Прошле школске године било је ученика у одељењу који су сматрали да наставници поклањају оцене Стефану, да Стефан није заслужио оцену коју је добио. Ја се присећам његовог одговарања на часу географије када нас је све одушевио прецизним и сјајним сналажењем на географској карти. Био је најбољи, наставница га је похвалила и он је заслужено добио петицу.

Као што ни сви ученици у одељењу, тако ни сви наставници немају подједнако интересовање да свој рад на часу прилагоде Стефановим потребама.Ове школске године ми смо новим наставницима указали на његове специфичности и потребе и замолили их да обрате пажњу за време часа (да причају спорије, да га подсете да запише у свеску, да му понове питање...).

Када се осврнем на поцетак прошле школске године, видим да је тада било много висе инцидената и неразумевања него сто је сада. Сада су се скоро сви навикли на Стефанове разлике и оне се више се не примећују , сто доказује да смо успели бар мало да се изборимо за Стефана и олакшамо му боравак у сколи. То ипак не знаци да су га сви прихватили. И даље Стефан има тешкоће да се прилагоди новим професорима, као што је и професорима тешко да се прилагоде његовим потребама и начину рада и учења.

Оно што је мени било најбитније и што ми је највише помогло су састанци са  људима искуснијим он мене везано за ову тему. Особа која је највише заслужна за организовање тих састанака је Милена Јеротијевиц, Стефанов психолог и што је најбитније, Стефанов пријатељ. Да није било ње, ови састанци не би били могуци и Стефан се никада не би осећао као што верујем да се сада осећа, ПРИХВАЋЕНО. Због тога мислим да је она, заједно са његовим родитељима најзаслужнија јер је Стефан сада члан заједнице у којој смо сви исти, а пак и сви различити на свој начин.

Из личног искуства могу да тврдим да је Стефан један изванредан младић и да ми је задовољство што га лично познајем и да ми је још више драго што учествујем у овом пројекту. У исто време сам захвалан лично Стефану јер сам захваљујући њему стекао ново искуство и јер је он имао већи утицај на мене него ја њега да се припремим да у животу постоји много разлика измедђу људи и да то није разлог да их одбијамо од себе, већ да их приближавамо себи.

II-9, II економска школа, Београд

Развој Мреже подршке ИО подржали

ДИЛС КултурКонтактСДЦУНИЦЕФ