Autorka: Ivana Vasiljević, profesorka razredne nastave, OŠ “Ujedinjene nacije”, Beograd
Učiteljica Ivana Vasiljević u ovom tekstu govori o individualnom obrazovnom planu – iz ugla zakona i pravilnika, ali i kako je te odredbe primenjivala u praksi da bi se pružila podrška njenom učeniku sa teškoćama iz spektra autizma.
Kada su u ne tako davnoj prošlosti razvoja (inkluzivne) Škole/Društva, unutar redovnih škola integrisana deca iz osetljivih grupa, veliki broj ove dece nije uspevao da završi školu. Zašto? Zato što se od dece sa posebnim obrazovnim potrebama očekivalo da se ona prilagode školskom sistemu. Tako nepodržana deca iz osetljivih grupa, nemoćna da odgovore sistemski unifikovanim zahtevima, “ispadala” su iz obrazovnog sistema…
Inkluzivna Škola/Društvo se prilagođavaju detetu/učeniku pružajući mu za njega odgovarajuću, neophodnu, (ne)vidljivu (obrazovnu) podršku. Tako podržana deca imaju šansu da rastu, razvijaju se i napreduju u skladu sa sopstvenim mogućnostima u prirodnom, vršnjačkom okruženju.
Kako bi se deci/učenicima iz osetljivih grupa omogućilo njihovo optimalno uključivanje u redovan obrazovni sistem i napredovanje u sistemu, može im se pružiti tzv.dodatna obrazovna podrška.
Krajnji cilj dodatne obrazovne podrške jeosamostaljivanje dece/učenika kojima se podrška pružau grupi dece/odeljenju do mere da više nije potrebna ili je u manjoj meri potrebna.
Dodatna obrazovna podrška podrazumeva:
Iz ugla Zakona…
Individualni obrazovni plan je vrsta moguće obrazovne/vaspitne podrške detetu/učeniku. Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje iz 2010. godine definisana je uloga Individualnog obrazovnog plana kao dodatne obrazovne podrške za decu iz osetljivih grupa kojima je ovaj vid podrške potreban kako bi uspešno funkcionisali unutar vrtića, osnovne i/ili srednje škole, ali i za učenike sa izuzetnim sposobnostima.
Pravo na IOP kao vrstu moguće obrazovne podrške imaju deca/učenici koji imaju teškoća u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u vaspitno-obrazovnom radu, te kojima te teškoće utiču na ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja.
Pravo na IOP ima dete/učenik koji:
Pravo na prilagođen i obogaćen način obrazovanja po IOP-u ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. (Član 2. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje).
Iz ugla jedne učiteljice…
Protekle četiri školske godine, u svojstvu učiteljice, bila sam deo tima koji je pružao dodatnu obrazovnu podršku učeniku – Danilu Vučkoviću, dečaku sa teškoćama iz spektra autizma. Kreiranje IOP-a za Danila bila je svojevrsna avantura, obrazovna i lična i za njega i za nas koji smo učestvovali u njegovom kreiranju, revidiranju, praćenju, osluškivanju… Ujedno, IOP-i napisani tokom četiri godine, postali su svedočanstva o napretku ovog dečaka, njegovom uključivanju u obrazovni sistem usklađenom prema osetljivim, nadasve ličnim koordinatama i vodič za njegovo dalje uspešno postojanje u Školi. Za mene, iz profesionalnog ugla gledano, Danilovi IOP-i znače potvrdu da je IOP fleksibilna svemoguća podrška učeniku, ali i učitelju da kreira vaspitnoobrazovni proces isključivo po meri deteta/učenika. To je prilika da se umreže profesionalne kompetencije, znanja i veštine onih koji čine IOP tim za dete/učenika i osmisli jedinstven plan i program rada deteta/učenika.
Kao i svaka novina, IOP je u obrazovnom miljeu postao polemika po sebi, naročito onih prosvetnih radnika koji su ovu vrstu obrazovne podrške razumeli kao puki čin birokratije.
Ja IOP doživljavam kao čin profesionalne slobode da kreativnošću i inovativnošću učinim Školu moguću detetu/učeniku kojem je ova vrsta obrazovno-vaspitne podrške jedina “ulaznica” za obrazovanje unutar redovnog obrazovnog sistema.
Procedura za kreiranje IOP-a
Kada se tokom praćenja napredovanja deteta/učenika uoči da ono ne ostvaruje očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, te da su postignuća koja ostvaruje značajno ispod i/ili iznad nivoa obrazovnih standarda, sledi prikupljanje podataka kako bi obrazovno-vaspitna podrška bila blagovremeno i adekvatno pružena. Izvori podataka o detetu/učeniku mogu biti roditelji, staratelji, stručni saradnici van obrazovne ustanove koji poznaju dete/učenika, vršnjaci…, a tehnike prikupljanja podataka različite, od sistematskog posmatranja deteta/učenika, do intervjuisanja samog deteta/učenika ili onih koji ga poznaju i sl. Ukoliko je to važno, medicinska dokumentacija postaje deo dokumentacije o detetu/učeniku.
Pedagoški profil za Danila pravljen je na osnovu zajedničkog uvida onih koji su u datom trenutku činili njegovo životno i (van)školsko okruženje. Tako, pored mog opisa koji je imao fokus na ono što je Danilo unutar škole, kao najdragoceniji opis deteta bio je opis koji je davala majka dečaka – čiji uvid je izlazio iz okvira školskog i otkrivao to ko je sve Danilo u datom trenutku izvan škole… Kao izvori informacija o našem Dečaku, u različitim trenucima njegovog školovanja dragoceni su bili iskazi njegovih asistenata i logopeda koja je godinama radila sa njim.
Ilustracija no.1. Jedan od opisa Danila od strane njegove mame Gordane Vučković s početka prvog polugodišta drugog razreda
ODNOS PREMA ŠKOLI
Danilo je dobro prihvatio školu. Nikada ne pruža otpor prilikom odlaska u školu i u situacijama kad treba da prekine omiljene aktivnosti. Odgovoran je prema zahtevima u vezi škole više nego prema nekim drugim.
SAMOSTALNOST
Sam se sprema za odlazak u školu, učestvuje u spremanju knjiga i ostalog pribora. U kući većinu svojih potreba samostalno obavlja i rado pomaže drugima, ako pomoć traže od njega. Dobro se snalazi u kući, zna gde šta stoji i to poštuje. Dobro snalaženje u prostoru pokazuje i van kuće. Ne ide sam da se igra na ulici, ne ide sam u kupovinu i školu.
SLOBODNO VREME
Slobodno vreme provodi najviše u kući. Dobro se organizuje i nikad ne pokazuje znake dosade. Igra se na računaru: nalazi igre na internetu, prevodi uz pomoć rečnika, pretražuje slike nekih pojmova njemu interesantnih, crta na paint-u, pravi prezentacije na powerpoint-u… Na tv-u prati crtane serije Garfild i Sundjer Bob. Voli da crta. Čita slikovnice Pepa Prase i skuplja razne knjižice i sl. iz te serije. Nedostaje mu bavljenje sportom.
UČENJE
Prihvata učenje i rad domaćih zadataka uz manje početno negodovanje, a dalje u zavisnosti od zadatka, ume da pokaže zainteresovanost i zadovoljstvo. U svakom slučaju ako nešto počne želi da završi. Najčešće radi zadatke uz podršku. Savladane zadatke odgovorno i samostalno obavlja.
ODNOS SA DRUGOM DECOM
Zainteresovanost za druženje se značajno popravila od kako je krenuo u školu. Zna sve drugove iz razreda, a pokazuje više interesovanja za decu uopšte (rodjaci,komšije i sl.). I dalje je najviše upućen na sestre. Raduje se rođendanima, trudi se u nekim situacijama da prihvati organizovanu igru, ali više se igra samostalno.
ODNOS SA NASTAVNIKOM
Stav prema učiteljici je sasvim pozitivan. Prihvata bez izuzetka sva pravila iz njenog smera. Slobodan je u odnosu sa njom i prihvata je kao blisku i vrlo važnu osobu. Odgovoran je prema onome što mu ona zada, savetuje ili sl. Sa asistentom i ostalim nastavnicima takodje ima dobar odnos.
SREDINA U KOJOJ ŽIVI
Danilo živi sa roditeljima, dve starije sestre i bakom. Stan u kome živi je manji trosoban, pa sobu deli sa sestrom. Ima svoj radni sto, krevet i prostor za stvari. Od skoro ima i psa. Otac puno vremena provodi na poslu, baka je dosta otsutna, starija sestra ima puno obaveza oko škole, pa najviše vremena provodi sa majkom i mlađom sestrom.
Na osnovu svih prikupljenih podataka, izrađivali smo pedagoški profil za Danila.
Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije deteta, odnosno učenika i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada s detetom, odnosno učenikom.(Član 3. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje)
Na osnovu pedagoškog profila deteta/učenika, određuju se područja u kojima je prepoznata potreba za dodatnom vaspitnom i/ili obrazovnom podrškom i planira se uklanjanje fizičkih i/ili komunikacijskih prepreka. Preduzete mere individualizacije mogu i ne moraju postati deo posebno vođene dokumentacije. Ukoliko prilagođavanje i otklanjanje komunikacijskih i/ili fizičkih prepreka ne dovedu do ostvarivanja opštih standarda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima, sledi planiranje i pisanje IOP-a kao pisanog dokumenta dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju.
IOP u školi može da se kreira za jedan nastavni predmet, deo ili oblast u okviru jednog nastavnog predmeta, ali i grupu nastavnih predmeta ili za sve nastavne predmete.
IOP može biti:
Kreiranju IOP-a sa izmenjenim programom prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a sa prilagođenim programom, kao i mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatu obrazovnu, zdravstvenu i/ili socijalnu podršku detetu/učeniku.
Ilustracija no.2. Danilov IOP za drugo polugodište četvrtog razreda ()
Tim za pružanje dodatne podrške učeniku u školi čine oni koji su (in)direktno upućeni na rad sa učenikom i koji učestvuju u kreiranju IOP-a za dete/učenika: učitelj, odnosno odeljenjski starešina, predmetni nastavnik, stručni saradnik, roditelj/staratelj deteta/učenika, pedagoški asistent i/ili stručnjak van škole na predlog roditelja/staratelja.
Tokom četiri razreda, Tim za dodatnu podršku za Daču se menjao, a činili su ga: majka, učiteljica, pedagog škole, pedagoški asistent.
IOP se za dete/učenika piše u prvoj godini upisa tromesečno, a u narednim na početku svakog polugodišta. Dinamiku susreta i revidiranja IOP-a za dete/učenika određuju sami članovi tima, a izmene se vrše u odnosu na napredak i razvoj deteta/učenika. Pisanje IOP-a je veština koja se uigrava i vremenom postaje lagodna za sve članove tima.
Ocenjivanje po IOP-u
Učenik koji radi po IOP-u se i ocenjuje u skladu sa IOP-om, uz poštovanje propisa o ocenjivanju učenika. Završni ispit, odnosno maturu, učenik koji radi po IOP-u polaže uz neophodna prilagođavanja koja predlaže i obrazlaže tim za pružanje podrške učeniku.
Ilustracija no.3. Dačine ocene…
Učenik je značajno napredovao tokom prvog polugodišta (…)
Danilo je učenik koji nastavu prati uz podršku asistenta u nastavi. Za njega se kontinuirano izrađuje individualni vaspitno-obrazovni plan. Uz adekvatnu podršku u školi, ali i u porodici, učenik je izuzetno napredovao: čita i piše štampanim i pisanim slovima ćirilice; uglavnom razume pročitano; uspešno piše po diktatu; uz podsticaj, na pitanja odgovara kratko, nepotpunom rečenicom; sve je spremniji da učestvuje u usmenim aktivnostima; rečnik mu je sve bogatiji; čita, piše, upoređuje, sabira i oduzima brojeve do 10 samostalno ili uz pomoć računaljke (…) sve je zainteresovaniji za svet oko sebe – radoznalo traži odgovore, uspostavlja uzročno-posledične veze, formira pojmove; imenuje i ume crtežom da prikaže neposredno okruženje (porodicu, dom, školu, naselje); napreduje u likovnom izražavanju usvajajući nove tehnike rada; uživa u muzičkim aktivnostima… (…) Sve je spremniji da učestvuje u elementarnim igrama i izvodi vežbe kretanja…
Učenik sa radošću dolazi u školu. U odeljenju je prihvaćen i podržan od drugih učenika. Svakodnevno potvrđuje da u interakciji sa drugim učenicima najbolje uči o sebi i drugima uspešno savlađujući različite životne veštine/socijalne veštine i napredujući u akademskom znanju. Postigao je veliki uspeh za radovanje!
2.Kraj prvog polugodišta trećeg razreda
Učenik je veoma uspešno savladao nastavne sadržaje/obrazovne ishode planirane individualnim obrazovnim planom za prvo polugodište trećeg razreda koji se odnose na Srpski jezik, Matematiku i Prirodu i društvo.
Izuzetno je napredovao u usvajanju akademskih znanja; pokazuje veću spremnost za učenje; usvaja različite tehnike učenja; učestvuje u odeljenjskim akcijama/aktivnostima… Veliki napredak napravio je u sticanju socijalnih i/ili životnih veština. Individualizacijom uspešno savlađuje programe ostalih nastavnih predmeta.
Danilo je sve spremniji za nove (životne, školske) izazove u sigurnom, prijateljskom okruženju njegovih školskih drugara, ali i škole i dr. školskog (ne)nastavnog osoblja. Trudi se da ostvari sve školske zahteve, sve je motivisaniji za rad i uspešniji. Napravio je uspeh za ponos i radovanje!
(…)
Nastavničko veće OŠ „Ujedinjene nacije“ pohvaljuje učenika Danila Vučkovića za odličan (5,00) uspeh koji je ostvario na kraju prvog polugodišta trećeg razreda.
Odeljenjsko veće OŠ „Ujedinjene nacije“ pohvaljuje učenika Danila Vučkovića za velike, fantastične uspehe u učenju i sticanju veština u prvom polugodištu trećeg razreda radeći po individualnom obrazovnom planu.
Umesto kraja…
Za Danila je do kraja četvrtog razreda kreiran IOP sa prilagođenim programom. On je od kraja prvog polugodišta drugog razreda samostalno boravio u školi bez prisustva asistenta.
Kao pripremu za adekvatan ulazak u peti razred, Tim za dodatnu podršku Danilu osmislio je sledeću strategiju: 1) pripremiti učenika za ulazak u peti razred (upoznavanje sa novim prostorom, nastavnim predmetima, nastavnicima, vremenskom organizacijom), tokom četvrtog klasifikacionog perioda; 2) lično upoznavanje sa predmetnim nastavnicima i razrednim starešinom, tokom četvrtog klasifikacionog perioda i u prvoj nedelji petog razreda; 3) podrška od interresorne komisije u vidu dozvole za kreiranje IOP-a sa izmenjenim standardima postignuća za neke od nastavnih predmeta; 4) fleksibilan raspored časova na početku petog razreda i 5) uvođenje personalnog asistenta kao podrške učeniku da sa manje frustracije podnese prostornu i druge značajne promene…
Pred početak nove školske 2013/14. godine, ja ću kao Dačina učiteljica okupiti sve predmetne nastavnike koji će raditi sa njim. Ideja je da se predmetnim nastavnicima predstavi učenik (kroz pedagoški profil koji ćemo pripremiti majka i ja), da im se predstave poželjni načini komunikacije i učenja za Daču, da razumeju na koji način će oni doprineti timu za dodatnu podršku Danilu u osmišljavanju IOP-a za njega i dr. Ujedno, upoznaću ih sa majkom dečaka i dogovoriti sastav tima za dodatnu podršku u kojem ću ostati dok to bude bilo potrebno.
Na ovaj način, uz već postojeću vršnjačku podršku odeljenjskih drugara, očekujem(o) da Danilo na najbolji način uđe u peti razred i uspešno nastavi školovanje.
Radujem(o) se toj slici! I navijam(o) iz peta!
* Autorski tekst Ivane Vasiljević preuzet sa Bloga o socijalnom uključivanju