Dan igre: O vrednosti inkluzivnog obrazovanja za VelikeMale ljude

Autorka: Ivana Vasiljević, profesorka razredne nastave, OŠ “Ujedinjene nacije”, Beograd

Učiteljica Ivana Vasiljević i njeni učenici učestvovali su na Danu igre, kada su proveli vreme i igrali se sa decom sa smetnjama u razvoju u okvriu nacionalne medijske kampanje “Bolji smo zajedno”. Šta su iz toga naučili, pročitajte u tekstu.

Aleksandar Loven (Alexander Lowen), američki psihoterapeut odredio je kreativnost kao pobedu originalnosti nad ustaljenim. Ako bismo izraz inkluzivno obrazovanje posmatrali u kontekstu pobede kreativnog pristupa Školi, odnosno Životu naspram ustaljenog, onda je originalno svako autentično prepoznavanje i korišćenje resursa koji mogu biti u funkciji učenja za Život.

Učenje ZA Život u inkluzivnom društvu je i učenje o životnim vrednostima poput: ljubavi, sreće, poštovanja, podrške, uvažavanja, tolerancije, saradnje, slobode, odovornosti, jedinstva, zajedništva…

Ono što deca i mladi nauče, kasnije postane suština društvenih odnosa. Ako želimo bolji svet, obrazovanje u našoj suštini mora da se bavi ljudskim vrednostima, potvrdio je Žak Delor (Jacques Delor) u izveštaju Međunarodne komisije za obrazovanje za XXI vek (Učenje: unutrašnje bogatstvo, UNESCO, 1996).

Životne vrednosti in vivo = Škola Života

Verujem da je na meni kao učiteljici da uvek iznova prepoznajem nove resurse za učenje mojih đaka. Životne, odnosno ljudske vrednosti najverodostojnije se uče iskustveno. Dragocenu “lekciju” o životnim vrednostima moji učenici su dobili učešćem na manifestaciji Dan igre u organizaciji NVO Inicijativa za inkluziju “VelikiMali” koja je organizovana 27.03.2012. u okviru nacionalne medijske kampanje “Bolji smo zajedno”.  

Cilj ove kampanje je bolje razumevanje socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju. U pozivu koji smo dobili stajalo je: Dan igre deci pruža priliku da se zajedno igraju i druže, kroz zabavu i igru uče da prihvataju jedni druge, menjaju i prilagođavaju svoju komunikaciju u odnosu na vršnjake, uče različite veštine jedni od drugih. Dan igre, takođe, pruža mogućnost deci sa teškoćama da ih vršnjaci vide u pozitivnom svetlu, da dožive zanimljiva zajednička iskustva.

Dovoljno razloga da se odazovemo pozivu…

25 đaka u pratnji tri „odeljenjske mame“ učestvovalo je u trosatnom druženju sa decom sa smetnjama u razvoju organizovanom u Hali Šumice kroz različite zabavne, interaktivne, poligonske, žonglerske, grupne i/ili individualne igre.

Susret mojih đaka sa decom sa smetnjama u razvoju na ovako organizovanom zajedničkom druženju, bio je izuzetno dragocen za njihovo razumevanje važnosti sopstvenog aktivnog učešća u uključivanje u igru sa mlađom decom sa teškoćama bez predrasuda, apsolutno otvoreno, bez i najmanje stanke. Uigravanje tolerancije, razumevanja, poštovanja, podržavanja, odgovornosti, prihvatanja, ljubavi, sreće… deo su (životnih) ličnih, ali i zajedničkih vrednosti koje smo jedni (u) drugima na ovom događaju otkrivali.

Umesto zaključka

U deset razloga ZA inkluziju (Ten Reasons for Inclusions, Centre for Studies od Inclusive Education, UK) uvršteni su, između ostalih i sledeći:

• Deca sa smetnjama u razvoju ne smeju biti odvojena od druge dece ili posmatrana kao manje važna;
• Segregacija podstiče predrasude i uči decu da budu uplašena i neinformisana;

i

• Samo inkluzija ima potencijal da umanji strahove i izgradi prijateljstvo, poštovanje i razumevanje.

Nakon Dana igre razmenila sam sa mojim đacima utiske o tome kako su se proveli, šta su očekivali, a šta dobili, šta su poneli sa sobom… Ovo su neka razmišljanja VelikihMalih:

• Ja decu sa teškoćama shvatam tako kao da nisu drugačija od nas. Svi imamo pravo na drugarstvo, a pogotovo oni jer im treba naša podrška. - Dušan M.
• Ja nisam primećivala razliku između druge dece i mog odeljenja. - Iva T.
• Ja sam se lepo proveo u Šumicama. Kad sam se igrao sa decom, nisam znao zašto su oni deca sa smetnjama u razvoju. – Petar N.
• Shvatio sam da nismo svi isti, ali da možemo zajedno da se igramo. Jako je glupo što su ova deca odvojena od druge. Ja sam se normalno igrao sa njima. – Sergej S.
• Ja ne znam zašto decu sa smetnjama odvajaju od druge dece. To je meni nekako glupo… Volela bih najviše na svetu da sva deca sa smetnjama budu srećna, zadovoljna, a najviše od svega bih volela da ne budu više odvojena od druge dece. U Šumicama sam se sjajno provela. Bilo je sjajne, mnogo slatke dece! NEĆU DA IH ODVAJATE OD NAS! – Teodora M.
• U Šumicama mi se mnogo dopalo dok sam se družila sa decom. Nisam primećivala razliku između svih nas jer sva deca su ista ma kakva god bila. Drago mi je što sam ih upoznala! – Aleksandra L.
• Kada smo bili u Šumicama, bilo mi je posebno. Osećala sam se dobro što sam došla. Čak sam i upoznala neku decu, pa smo se igrali. Ne razumem zašto neki ljudi i neka deca izbegavaju decu sa smetnjama u razvoju. Ipak smo svi deca i imamo iste potrebe!!! – Anastasija N.
• Ja sam se dobro provela u Šumicama, posebno kada smo se igrali sa padobranom jer je tada jedno slatko dete selo meni u krilo! Bila je toliko slatka i volela je da je mazim. Ona me je pratila sve vreme. Bas sam je zavolela! – Ana I.
• Ja mislim da se oni uopšte ne razlikuju od nas. – Pavle O.
• Kada sam bio u Šumicama, proveo sam se odlično. Bilo je prelepo. Mislim da bi sva deca trebala da žive zajedno. – Aleksandar I.
• Moj utisak je da je bilo super! Svi smo se igrali i nismo primećivali da smo malo različiti. Učili smo znakovni jezik, da žongliramo i super nam je bilo! – Natalija P.
• Ja sam se lepo proveo u Šumicama. Igrali smo se! – Danilo V.
• Meni je bilo odlično! Ja mislim da nema razlike između nas i njih. Ja sam se slagao sa njima kao sa braćom i sestrama! – Aleksa K.
• Ja sam se super proveo u Šumicama! Shvatio sam da svi imamo iste potrebe, a najveća potreba je IGRA!!! – Lazar G.
• U Šumicama mi je bilo divno! Upoznala sam puno novih drugara koji su malo drugačiji od druge dece. – Ana K.
• Ja sam se u Šumicama proveo divno. Samo mi je čudno što drugačija deca nisu uklopljena u društvo kao ostala deca?! – Andrej A.
• Kad sam bila u Šumicama sa odeljenjem, pomislila sam da mi je žao što se deca sa smetnjama odvajaju od obične dece, jer bi od nas naučila svašta. – Mina Z.
• Ne razumem po čemu se ta deca razlikuju?! Ja nisam osetila razliku! – Tamara M.
• Ja mislim da nije u redu etiketirati decu. (…) Mislim da je ova akcija jako pomogla drugima da shvate ko su deca sa teškoćama! – Natalija S.
• Deca su uživala! Srećna sam što sam imala priliku da decu sa smetnjama u razvoju vidim nasmejanu i zadovoljnu u druženju sa decom iz našeg odeljenja! – Milica, mama Natalije P.

Autorski tekst Ivane Vasiljević preuzet sa Bloga o socijalnom uključivanju