Ja sam Stefan Lazarević, učenik sam „Druge ekonomske škole“, i idem u drugi razred. U ovoj priči bih opisao, šta sam sve doživeo od svojih drugara iz osnovne i srednje škole, kao i od učiteljice i razredne. Ali da krenemo redom. Naime, u školi sam stekao puno dobrih drugova i drugarica. Prva od njih je drugarica iz osnovne škole, Lana Radnić. Ona je zaista dobra drugarica, i puno mi je pomogla. Pre nekoliko godina, ona je slavila rođendan u Grockoj, i baš sam se obradovao što me je pozvala da idem tamo. Ona je sa mnom nekoliko godina sedela u klupi, i kad vidi da se ja iznerviram, ona nađe način da mi pomogne.
Još jedna moja drugarica iz osnovne je isto sjajna. To je Andrijana Barlov. I ona je isto dobra drugarica, puno mi je pomagala, čak smo jedno vreme sedeli zajedno u klupi.
Drugovi su me u osnovnoj školi lepo prihvatili. Mnogi od njih su voleli da razgovaraju sa mnom, priređivali su mi žurke za rođendan kada su mi dali slike „Zvezda Granda“, ponekad su neki dolazili kod nas, išli smo na rekreativne, išli smo na ekskurzije, a u osmom razredu, prvi put sam išao sam sa njima bez roditelja na više dana. Najviše sam voleo da se družim sa Lanom, Nađom, Andrijanom, Kaćom, Tijanom, Marijom Vasiljević... One su bile super drugarice, i u mnogo čemu mi pomagale. Mnogo sam se obradovao kada su Lana, Andrijana, Kaća i Tijana došle u „Drugu ekonomsku školu“ da mi čestitaju rođendan, i tada su mi dale autograme „Zvezda Granda“.
Učiteljica Zejna Banjica je bila izuzetno dobra prema meni, kao i ja prema njoj. Kad god mi je nešto nije bilo jasno, ona mi je često govorila „Mora da se misli“, ali bez obzira na sve to, ona je bila super učiteljica, i mnogo čemu nas je naučila. Bilo mi je žao kada smo se rastajali od nje.
Takođe, i moja razredna Irena Despotović je isto bila dobra. Uvek je bila spremna da mi pomogne kada su bili pismeni i kontrolni iz matematike. Bila je izuzetno ljubazna, htela je da razgovara sa mnom, a pošto se ponekad dešavalo da se ja iznerviram, ona je našla način kako da me smiri.
U toj školi sam se zaista lepo osećao, zato što su svi bili spremni da razgovaraju sa mnom počev od domara, tetkica, direktora, računovođe, sekretara.
I direktor škole Miomir Dragaš je takođe bio sjajan, i uvek je bio raspoložen da me sasluša, kada sam imao šta da kažem.
Dana 06.07.2012. sam se upisao u „Drugu ekonomsku školu“ u Beogradu. Inače, ja nisam bio inicijator te ideje da se tamo upišem, ali su moji roditelji ipak insistirali da to učinim. Krajem juna 2012. sam otišao iz „IGK“-a, jer sam morao da se upisujem u sadašnju školu. Moji drugari su otišli u druge škole. Nisam znao ni ko sam ni šta sam, i trebalo mi je puno vremena da se naviknem na to da neću viđati svoje drugove i drugarice iz osnovne.
Međutim, nekoliko dana pred polazak u prvi razred srednje škole. ja sam bio na sastanku sa razrednom, direktorom škole, a tu je bio i profesor fizičkog, i sa svima njima sam ostvario jako dobru komunikaciju.
Direktor škole Dejan Nedić je zaista dobar direktor, a znam da je bio i fudbalski sudija, ali i muzičar. Jeste strog prema nekoj deci koja se ne ponašaju dobro, ali je uvek spreman da me ispošuje i sasluša, kada imam šta da kažem.
I razredna Melita Ranđelović je dobra. Kad god imam neki problem sa drugarima, ili sa nekim profesorom, ja joj se uvek obratim, i kažem joj u čemu je problem.
Moji drugovi u školi su takođe dobri. Ana Ivković, drugarica sa kojom sedim, je izuetno fer prema meni, kao i ja prema njoj. Nemam problem da joj kažem šta me muči, jer ona zna kako da to reši. Kad izađem na odmor, tu su i dve drugarice Marija Milošević i Marija Pavlović, i sa njima volim da pričam o svemu i svačemu. I one meni daju savet šta treba da radim. Moj drug Stefan Selmanović se dopisivao sa mamom i prvi je ponudio pomoć, a jednom je došao kod nas kući da upozna moju porodicu. Miloš Martinović nam često šalje lekcije i materijal za učenje. Moja drugarica Maja Živković voli da priča samnom o estradi. Sa mnogima iz razreda komuniciram preko fejsbuka i kad ne idem u školu zbog bolesti, uvek se obradujem kada mi se jave.
Volim i da pričam sa mojom sestrom Marijom, i kad se naljutim na roditelje uvek idem da joj se požalim, a ona me sasluša. Ponekad ona brani mamu i tatu pa meni bude žao.
Ja sam srećan što imam ovakve drugare, dobru učiteljicu, dobre direktore i sjajnu razrednu, i veoma sam srećan što je tako lepo ispalo.
II-9, II ekonomska škola, ranije OŠ „Ivan Goran Kovačić, Beograd