Sistem obrazovanja i vaspitanja, koje obuhvata predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, ostvaruje se uz poštovanje opštih principa, kao što je jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije, usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i učenika kroz raznovrsne oblike učenja, nastave i ocenjivanja, visok kvalitet obrazovanja i vaspitanja za sve, celoživotno učenje, obrazovanje i vaspitanje zasnovano na kompetencijama, visoka stručnost nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora i sekretara, horizontalna i vertikalna prohodnost, demokratičnost, autonomija ustanova.
Osnovni ciljevi obrazovanja i vaspitanja su:obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju deteta, učenika i odraslog, obezbeđivanje podsticajnog okruženja, širi obuhvat, razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova,razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne, unapređivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog deteta, učenika i odraslog, razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i saradnje sa drugima, razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, građanskih sloboda i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu, razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti, razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine, itd.
Posebna pažnja posvećena je opštim standardima postignuća dece i učenika, standardima kvaliteta rada ustanove, standardima kvaliteta udžbenika, standardima kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i standardima kompetencija direktora.
Upis sve dece u pripremni predškolski program u godini pred polazak u školu definisan je čl. 17 Zakona.U čl. 18 definisan je upis dece u osnovnu školu koja imaju najmanje 6,5 a najviše 7,5 godina, uz mogućnost odlaganja upisa za godinu dana, u izuzetnim slučajevima.Čl. 19 definiše, između ostalog, i povoljnije uslove za upis u srednju školu učenika iz osetljivih kategorija, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
Čl. 76 predviđeni su uslovi za donošenje individualnog obrazovnog plana, vrste IOP-a načinu njegovog donošenja, kao i njegovom vrednovanju. Čl. 77 bavi se radom i načinom formiranja interresorne komisije, njenim sastavom kao definisanjem dodatne podrške.
U obrazovnim ustanovama zabranjena je diskriminacija (čl. 110) i nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (čl. 111).
U čl. 130 precizirana je obaveza ustanove, da sem ostalih, formira tim za inkluzivno obrazovanje.
U čl. 136 precizira se uloga saradnika, pedagoškg i andragoškog asistenta, ličnih pratilaca i pomoćnih nastavnika
(Službeni glasnik RS, br. 88/2017 i 27/2018 - dr. zakoni)
Ovim zakonom uređuje se predškolsko vaspitanje i obrazovanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja je vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, odnosno, dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu.Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi.
Čl. 13 Prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa.
Važne su odredbe iz čl. 20 koja predviđa da se za decu na bolničkom lečenju organizuje ostvarivanje programa vaspitno-obrazovnog rada u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, i čl. 21 po kojoj predškolska ustanova koj, ausled nedostatka prostornih kapaciteta ili nedovoljnog broja dece potrebnog za formiranje vaspitne grupe, može da ostvaruje predškolski program u putujućem vrtiću Čl. 22 definiše ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
(Sužebni glasnik RS, br. 18/2010 i 101/2017)
Najvažnije odredbe ovog zakona koje se odnose na obrazovanje dece iz osetljivih društvenih grupa nalaze se u čl. 10 koji definiše da učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a samo izuzetno u školama za učenike sa smetnjama u razvoju. Ovaj član takođe precizira da učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju pravo na individualni obrazovni plan.
Čl. 37 predviđa organizovanje nastave za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, a čl. 38 uslove za organizovanje nastave kod kuće. Važno je i što zakon predviđa mogućnost organizovanja nastave na daljinu
Zakon u čl. 55 definiše način upisa u škole, čl. 56, upis u škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.
U čl. 60 Zakon pojašnjava način ocenjivanja učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju.
Čl. 64 pod nazivom dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju definiše da posebnu stručnu pomoć školama i zaposlenima mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.Liste lica i škola iz stava ovog člana utvrđuje ministar.
U čl. 74 precizira se način sprovođenja završnog ispita za učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju.
(Službeni glasnik RS, br. 55/2013, 101/2017 i 27/2018 - dr. zakon)
U čl. 4 Zakona precizira se da se u školu za učenike sa smetnjama u razvoju upisuju učenici na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja.
Dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju definisana je čl. 12 ovog Zakona i predviđa da posebnu stručnu pomoć školama i zaposlenima mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.Liste lica i škola iz stava ovog člana utvrđuje ministar.
U čl. 24 definišu se uslovi za formiranje model škola – model centara.
U čl. 27 definiše se da se nastava na daljinu ostvaruje se na obrazloženi zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, za svaku školsku godinu, a na osnovu odobrenja Ministarstva.
Čl. 30 predviđa da se za učenika sa smetnjama u razvoju obezbeđuje se adaptacija radnog mesta u odnosu na njegove mogućnosti i vrstu invaliditeta u okviru praktične nastave
Učenici sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno-nestimulativnih sredina imaju pravo na individualni obrazovni plan (čl. 31).
Upis u srednju školu definisan je čl. 33, a upis u školu za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju čl. 34.Čl. 36a bavi se upisom kandidata pod posebnim uslovima.
U čl. 48 precizira se način ocenjivanja učenika, a posebno učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, a u čl. 58-66 načini prilagođavanja matuskih i završnih ispita.
(Službeni glasnik RS, br. 55/2013, 101/2017 i 27/2018 - dr. zakon)
Ovim zakonom uređuje se obrazovanje i celoživotno učenje odraslih kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja u Republici Srbiji i to: principi i ciljevi, kompetencije, kvalifikacije i standard kvalifikacija, aktivnosti u obrazovanju odraslih, pojam odraslog, upotreba jezika, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja odraslih, organizacija i ostvarivanje obrazovanja odraslih, evidencija i javne isprave, „planovi i programi obrazovanja odraslih, polaznici i kandidati, zaposleni i radno angažovani u obrazovanju odraslih, godišnji plan obrazovanja odraslih, nadzor, poveravanje poslova državne uprave autonomnoj pokrajini, kaznene odredbe i druga pitanja od značaja za obrazovanje odraslih.
(Službeni glasnik RS, br. 55/2013)
Ovim zakonom uređuje se sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranja visokog obrazovanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti.
Prema čl. 9, pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje.
U čl. 95, između ostalog je definisano da visokoškolska ustanova može za studente sa invaliditetom da organizuje i izvodi studije, odnosno pojedine delove studija, na znakovnom jeziku.U čl. 96 predviđeno je da visokoškolska ustanova, u skladu sa svojim mogućnostima obezbeđuje uslove za studente sa invaliditetom.
Čl. 103 predviđa da studenti sa invaliditetom i studenti upisani po afirmativnoj meri koji u tekućoj školskoj godini ostvare 36 ESPB imaju pravo da se u narednoj školskoj godini finansiraju iz budžeta. Čl. 105 definiše da student sa invaliditetom ima pravo da polaže ispit na mestu i na način prilagođen njegovim mogućnostima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
Prema čl.109, student sa invaliditetom zadržava status studenta do isteka roka koji se određuje u trostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa.
(Službeni glasnik RS, br. 88/2017 i 27/2018 - dr. zakon)
Ovim zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda, osnivanje, organizacija i rad ustanova učeničkog i studentskog standarda, finansiranje učeničkog i studentskog standarda, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja u oblasti učeničkog i studentskog standarda.
Zakonom su predviđene afirmativne mere za učenike i studente iz osetljivih društvenih grupa
(Službeni glasnik Republike Srbije, br. 18/2010, 55/2013 i 27/2018 - dr. zakon)
Ovim zakonom uređuje se pripremanje, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na pripremanje, odobravanje, izdavanje i povlačenje didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava za ustanove obrazovanja i vaspitanja.
Članom 2 definisano je da je udžbenik osnovno didaktički oblikovano nastavno sredstvo, u bilo kom obliku ili mediju, koje se koristi u obrazovno-vaspitnom radu u školi za sticanje znanja, veština, formiranje stavova, podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređenja funkcionalnog znanja i razvoj intelektualnih i emocionalnih karakteristika učenika i polaznika, čiji su sadržaji utvrđeni planom i programom nastave i učenja i koji je odobren u skladu sa ovim zakonom. Istim članom predviđa se upotreba priručnika, između ostalog, za obrazovanje učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i koji je pripremljen u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika i koristi se u obrazovno-vaspitnom radu u školi za zajedničko i samostalno učenje i vežbanje.
U čl. 7 navodi se da dodatno nastavno sredstvo može da bude i prilagođeno na način koji posebno doprinosi ostvarivanju ciljeva i ishoda datog predmeta, koje kao takvo prati potrebe i mogućnosti učenika i polaznika kojima je potrebna dodatna podrška.
Prema čl. 21 dodatna nastavna sredstva, didaktička sredstva i didaktička igrovna sredstva, odobrena u skladu sa ovim zakonom, uvršćuju se u Listu dodatnih nastavnih sredstava, didaktičkih sredstava i didaktičkih igrovnih sredstava. Na listi se navodi napomena uz dodatno nastavno sredstvo da je prilagođeno, kao i vid prilagođavanja za učenike i polaznike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju.
(Službeni glasnik Republike Srbije, br. 27/2018)
Ovim zakonom uređuju se sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, uzajamna prava i obaveze učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika, škole i poslodavca, materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika, kao i druga pitanja od značaja za dualno obrazovanje. Odredbe ovog zakona primenjuju se na deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja za obrazovne profile u trajanju od tri, odnosno četiri godine i specijalističkog obrazovanja, u skladu sa zakonom.
U čl. 7 predvođa se da je u planu upisa potrebno je obezbediti uslove za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i učenika iz osetljivih grupa.
(Službeni glasnik RS, br. 101/2017)
Ovim zakonom uređuje se delatnost socijalne zaštite, ciljevi i načela socijalne zaštite, prava i usluge socijalne zaštite, postupci za ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti i korišćenje usluga socijalne zaštite,prava i obaveze korisnika socijalne zaštite, osnivanjei rad ustanova socijalne zaštite, uslovi pod kojima usluge socijalne zaštite mogu pružati drugi oblici organizovanja, nadzor nad radomustanova socijalne zaštite, inspekcijski nadzor u vršenju delatnosti socijalne zaštite, položaj stručnih radnika i stručnih saradnika u socijalnoj zaštiti, osnivanje Komore socijalne zaštite, podrška i unapređenje kvaliteta stručnog rada u sistemu socijalne zaštite,finansiranje socijalne zaštite, kao i druga pitanja od značaja za socijalnu zaštitu.
Čl. 7 Zakona precizira obavezu ustanova socijalne zaštite da sarađuju sa drugim ustanovama u lokalnoj zajednici, između ostalog, i sa obrazovnim ustanovama.
Čl.51 definiše obavezu da se deci smeštenoj u ustanovama socijalne zaštite obezbedi pristup obrazovanju.
U pripremi su izmene i dopune ovog zakona.
(Službeni glasnik RS, br. 24/2011)
Ovim zakonom uređuje se opšta zabrana diskriminacije, oblici i slučajevi diskriminacije, kao i postupci zaštite od diskriminacije.
Takođe se ustanovljava Poverenik za zaštitu ravnopravnosti kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova.
(Službeni glasnik RS, br. 22/2009)
Ovim zakonom uređuje se opšti režim zabrane diskriminacije poosnovu invalidnosti, posebni slučajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zaštite osoba izloženih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.
(Službeni glasnik RS, br. 33/2006 i 13/2016)
Ovim zakonom uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima i lično ime.
Porodični zakon je osnovni domaći zakonski propis koji uređuje skup pitanja u oblasti prava deteta. Ovaj zakon je tako uređen da prvi put u domaće zakonodavstvo uvodi pojam prava deteta.
Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.
Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta. Država je dužna da detetu obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće.
(Službeni glasnik RS, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015)
Ovaj zakon doživeo je veliki broj izmena i dopuna. Nakon toga, ostaju samo odredbe koje se odnose na odmor i rekreaciju dece do 15 godina starosti u dečijem odmaralištu i regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi, odmora i rekreacije.
(Službeni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/2001, 16/2002 - dr. zakon, 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona, 101/2005 - dr. zakon, 18/2010 - dr. zakon i 113/2017 - dr. zakon)
Ovim zakonom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom.
Finansijska podrška porodici sa decom, dodeljuje se radi poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, usklađivanja rada i roditeljstva, posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece, poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja.
("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 50/2018)