Imam devojčicu sa lakom mentalnom retardacijom koja je Odlukom Centra za socijalni rad Temerin dodeljena u hraniteljstvo nama, stricu i strini tj. meni od 2005. godine, a od njene 6 godine. Išla je u specijalnu školu "Milan Petrović" od prvog do osmog razreda u Sirigu - istureno odeljenje. Odeljenje je brojalo petoro dece. Pošto je veoma vezana za mene (strinu) odlukom interresorne komisije da nas dve ne odvaja tj. nju u internat gde je i primljena, predložili su uz moju saglasnost da je upišu u redovnu školu u Temerinu "Lukijan Mušicki" po IOP programu.
Nakon odluke interresorne komisije, došla sam kod direktora pomenute škole, i nastavnice srpskog jezika M. R. na razgovor i ukazala im na probleme koje moja devojčica ima. Prvi utisci o toj školi su me ispunili nadom, ali je ostao strah od ne/prihvatanja druge dece i nastavnika. Na prvom roditeljskom sastanku koji je bio 7.9.2013.godine, uz dozvolu razrednog starešine, M. R, obratila sam se svim roditeljima sa molbom da razgovaraju sa svojom decom i zamole ih za razumevanje prema mojoj M. Želela sam samo da bude prihvaćena, a ne, ne daj Bože, ismejana.
Sada, imam moralnu potrebu i obavezu da iskažem svoju ogromnu zahvalnost i roditeljima i deci iz razreda i ostaloj deci te škole kao i svim nastavnicima i članovima Uprave škole. Više nego što sam očekivala, pružili su joj ne samo podršku nego je prihvatili kao sebi ravnu, uključili u sve nastavne i vannastavne aktivnosti kao ravnopravnu toliko da se ne oseća drugačijom. To je ogromna pomoć ne samo mojoj devojčici nego i meni kao staratelju. Nema veće radosti nego videti takvo dete zadovoljno i srećno kako dolazi iz škole, a isto tako i odlazi u nju.
Posebno želim da pohvalim Tim za inkluziju koji je uložio ogroman trud da bi moja M. bila kao druga deca.
U vreme kada čujemo samo loša iskustva i loše vesti iz domena prosvete, teško je poverovati u ovakvu priču, ali moja priča je istinita i iskrena i svoje pozitivno iskustvo želim da podelim sa ostalim roditeljima koja imaju decu sa smetnjama u razvoju, jer znam sa čime se nose, koliki su njihovi problemi i strahovi. Uz ljubav, trud i dobru volju, kakvu su pokazali svi članovi škole "Lukijan Mušicki" u Temerinu, moguće je postići i ono što je naizgled nemoguće.
D. V, Sirig