Регионални састанак Мреже подршке инклузивном образовању,који је имао радни назив „Отклонимо видљиве и невидљиве препреке учењу“, организован је у Чачку, 03. априла 2014. године за представнике четири општине Моравичког округа: Чачак, Горњи Милановац, Ивањица и Лучани. Састанак је један у низу одржаних састанака у току марта и априла 2014. године у свим Школским управама на територији Републике Србије.
Реализацију састанка финансијски је подржала Култур контакт организација из Аустрије, а подршку у организационом смислу, без које не би могло све подједнако успешно да се реализује, пружили су: Национална мрежа подршке, Школска управа у Чачку, ОШ „Вук Караџић“ из Чачака и Регионални центар за стручно усавршавање запослених у образовању.
Састанку је присуствовало 50 учесника. Мишљење координаторке било је да претежно треба укључити школе које до сада нису биле обухваћене организацијом ових састанака, али и оне школе које из своје успешне инклузивне образовне праксе имају шта да покажу. Тако су се на састанку нашли представници следећих основних школа: ОШ „Арсеније Лома“ Рудник, ОШ „Иво Андрић” Прањани, ОШ „Божо Томић” Пријевор, ОШ „22. децембар” Доња Трепча, ОШ „Свети ђакон Авакум” Трнава, ОШ „Милан Благојевић” Лучани, ОШ „Котража”, ОШ „Вук Караџић” Каона, ОШ „Марко Пајић” Вича, ОШ „Академик Миленко Шушић” Гуча, ОШ „Недељко Кошанин” Девићи, ОШ „Мајор Илић” Кушићи, ОШ „Мићо Матовић” Катићи. Драгоцено нам је било и учешће представника Економско-трговачке школе „Књаз Милош” из Горњег Милановца, која је на прошлом састанку приказала своју успешну инклузивну праксу, Машинско-саобраћајне школе из Чачка, као и представника Школе „1. новембар” из Чачка. Уз уважавање сваког учесника појединачно мора се ипак истаћи драгоцено присуство директора школа, који су учествовањем у раду оваквог скупа на најбољи начин пружили подршку инклузивним образовним токовима. Прилика је да се још једном захвалимо: Драгани Милетић, Весни Урошевић, Радојки Ђорђевић, Милети Караклајићу и Милану Сарићу.
У првом делу састанка координаторка за инклузивно образовање у Моравичком округу, Слађана Мијатовић, представила је још једном рад Националне мреже подршке инклузивном образовању, а потом је говорила о видљивим и невидљивим препрекама учењу, о томе колико је сензибилизације потребно наставнику да препозна елементе хиперактивности, анксиозности, агресије, дислексије, дисграфије, дискалкулије, али и колико професионалних компетенција и вештина да помогне ученику са овим тешкоћама да се снађе у образовном систему. Говорило се и о сметњама које ствара аутизам, Даунов синдром, ментална ретардација, али и о стратегијама за превазилажење или ублажавање свих ових тешкоћа у образовању ученика.
Потом су на врло конкретним примерима наставници основних школа Моравичког округа показали да успевају у редовним одељењима редовних школа да образују ученике са Дауновим синдромом, интелектуалним тешкоћама, али и другим сметњама. Из свих примера могли смо извући закључке о предностима вршњачког учења, дељења са другом децом, али и о резултатима посвећених и преданих наставника. Примере добре праксе или топлу и људску причу о инклузији приказали су:
Примери су се заснивали како на искуствима из разредне, тако и на искуствима из предметне наставе.
О томе колико су састанци и скупови оваквог типа пожељни и потребни најбоље говоре евалуације учесника(„корисно, добро планирано и вођено, корисна тема“; „састанак сјајан, коначно нешто конкретно“;„хвала, било је дивно, надам се да ће овакав начин рада бити прихваћен у свим школама“;„било је занимљиво и корисно, а такође и веома добро организовано“; „потребно је што више оваквих размена искуства“; „покушај – ако не покушаш, нећеш знати да си успео“; „састанак сматрам јако корисним, с обзиром на то да је усавршавање путем размене искуства најефектнији начин усавршавања“). Међу 35 евалуација нашли смо и један коментар „ништа посебно, све смо ово знали, ипак је требало мало конкретније и битније информације припремити”, који нам указује на то да има школа у којима се далеко стигло са инклузивном образовном праксом и у којима све што је на овом састанку приказано представља уобичајени начин рада, а прилагођавање и укључивање ученика са тешкоћама у редован систем свакодневна је пракса.