Svi smo mi različiti na neki način i jednostavno jedinstveni i posebni. Neko se više a neko manje ističe po svojim osobinama. U iščekivanju tog prvog septembra, puna radosti i radoznalosti upoznala sam nove ljude, zaista divne i posebne. Ljude koji su ostavili neke lepe uspomene i sećanja na divno detinjstvo. Ogroman uticaj je imala naša divna učiteljica koja nam je često zamenjivala mamu i tatu a i bila je i pravi prijatelj pre svega. Učila nas je dosta o životu i trudila se da nas nauči da smo svi isti i jednaki koliko god malih razlika imali. Zaista, razlike su blago.
Stefan je dosta promena u mom detinjstvu izazvao. Dosta stvari sam razaznala pomoću njega. Dosta važnih stvari će me pratiti ceo zivot. Uz njega sam naucila da prepoznajem i razlikujem bitne od nebitnih stvari. Ponekad, nepravdu koja je učinjena ne možemo da ispravimo niti razumemo, možemo samo da naučimo lakše da je podnesemo... Jednostavno, čovek mora da bude svestan kako utiče na druge ljude. I da se trudi da nikome ne odmaže.
Nisam tip koji ismeva osobe koje ne poznaje a pre svega ni one koje poznaje a imaju neki problem. Uvek treba pomoći a ne odmoći nekome i to je jako važno. Nikada nisam toliko razmišljala o Stefanovoj različitosti jer jednostavno on je bio deo nas...Tek sam to možda shvatila kada smo krenuli u srednju školu. U mojoj srednjoj školi jednostavno ne postoji takva osoba koja na neki poseban način zna se raduje sitnicama i kada mu izađete u susret i pomognete da mu to toliko znači... Na neki čudan način takođe sam to shvatila kada je i meni bilo teško kao i njemu zbog novog okruženja jer je sve nekako bilo drugačije. Nije bilo osoba koje će te usrećiti makar učinili najmanju sitnicu za tebe. Znam da bi Stefi jako želeo da neko od nas sa kojima se druži ceo život bude sa njim u novoj školi jer je jako teško nositi se novitetima i promenama. Ali ja vidim da je on upoznao jako dobre drugove koji su ga prihvatili veoma brzo i zbog toga mi je jako drago.
Mislim da je on jedan jako hrabar momak jer je uspeo da prebrodi sve promene koje su nam svima bile teške. I nadam se da ćemo se još dugo družiti i da ću imati priliku da posmatram kako sve više i više napreduje.
II razred Medicinske škole, ranije OŠ “Ivan Goran Kovačić”, Beograd